29.06.2025.

Dan nakon velikog studentskog skupa u Beogradu 28. juna, situacija je potpuno jasna - sve karte su konačno bačene na sto.

Očigledno je da demokratska i slobodna Srbija nema snagu, volju i želju da režim prisili na poštovanje Ustava i zakona, uprkos činjenici da se energija i posle osam meseci borbe na ulicama gradova nije izgubila. Naprotiv, jasno je da u svakom trenutku na poziv studenata i pobunjenih univerziteta širom Srbije mogu da se okupe desetine hiljada građana spremnih na istrajnu borbu.

Na suprotnoj strani, Aleksandar Vučić može da računa samo na nekoliko hiljada svojih pristalica – uglavnom ucenjenih i kupljenih lokalnih funkcionera, uz podršku žandarmerije, par interventnih policijskih jedinica i nekoliko stotina kriminalaca organizovanih od strane Dijane Hrkalović. To je sve što režim danas može da suprotstavi Srbiji koja ne normalizuje nasilje.

Na prvi pogled, trenutna situacija izgleda kao pat pozicija, ali nije tako. Strah se izgubio negde u poznim jesenjim uličnim protestima i borbama u Novom Sadu. Hapšenja, privođenja i tabloidni progoni nisu ugušili pobunu, već su je samo dodatno ojačali i proširili širom Srbije. Kada su građani krenuli da prenose poruku otpora pešačenjem, biciklom i trčanjem kroz našu državu i Evropu, kraj ove vlasti bio je sve bliži.

Najveći problem na tim počecima pobune bila je činjenica da smo daleko od redovnih izbora, a očigledno je bilo potrebno i da dođe do političkog sazrevanja svih aktera. Sada je svima jasno da rešenje krize, najdublje u proteklih trideset godina, neće biti brzo i lako. Ovo je maraton, a ne sprint, i tek sada ulazimo u završnu fazu.

Naredni koraci su ključni.

1. Moramo sačuvati glavne aktere - studente i njihove profesore. Oni treba da predlože novu strategiju borbe koja će obezbediti opstanak akademske zajednice i istovremeno održati kontinuitet otpora. Svi moraju da shvate da redefinisanje metoda usred duge borbe, odnosno promena strategije, ne predstavlja poraz. Naprotiv! To je znak odgovornosti, zrelosti i mudrosti. Spremnost vlasti da po svaku cenu uništi univerzitete nije za potcenjvanje i moramo uraditi apsolutno sve što je potrebno da bismo ih osujetili u toj nameri.
2. Neophodno je da se kompletna istinska opozicija što pre uključi u ovu borbu. Poziv za ujedinjenje opozicionih snaga mora doći upravo od studenata i profesora, jer oni danas imaju najveći društveni legitimitet. Režim koji je godinama navikao da vlada bez ikakvog nadzora i kritike, neće umeti da funkcioniše pod zajedničkim parlamentarnim pritiskom opozicije i društvenim pritiskom normalne i zdrave Srbije.
3. Zato je izuzetno važno da nijedno zasedanje lokalnih, pokrajinskog ili republičkog parlamenta ne prođe bez otpora. Borba se mora vratiti u sve institucije, posebno u Skupštinu Vojvodine i Narodnu skupštinu Srbije, koje je režim pretvorio u Ćacilend.

Ako se otpor ovim i snažnijim intenzitetom nastavi širom Srbije, vanredni izbori će zbog slabljenja i nemoći režima postati neizbežni.

Državu koju ćemo naslediti nakon pada ovog režima biće razorena korupcijom, besomučnom pljačkom, kadrovskim devastacijama i urušenim institucijama. Suočavanje sa ovim i brojnim drugim problemima biće izazov za neku novu vlast, ali to je tema za neke bolje dane pred nama.

Priključi se...