26.08.2025.

Posle više od decenije u kojoj je Aleksandar Vučić oblikovao spoljnu politiku Srbije - deklarisani strateški cilj - članstvo u Evropskoj uniji, ostao je jednako daleko kao i na početku. Da li Srbija zaista namerava da se pridruži EU i koje je reformske korake spremna da sprovede kako bi to postalo ostvarivo?

Jasno je već godinama, rekla bih još od pojave SNS-a na političkoj sceni, da ulazak Srbije u EU nije njihov stvarni cilj. Stvarni cilj je nekontrolisana vlast i njena beskrupulozna zloupotreba za lično bogaćenje, bez straha od sudstva ili medija, koji su u međuvremenu stavljeni pod potpunu kontrolu. U skladu s tim, vodili su i spoljnu politiku, prevashodno sklapajući međudržavne sporazume koji su im omogućili netransparentnost, vaninstitucionalno odlučivanje i nepoštovanje propisa, uključujući i Zakon o javnim nabavkama.

Evropska unija podrazumeva upravo suprotno: kontrolu i podelu vlasti, transparentnost u državnim poslovima i slobodne medije. Ključni zahtevi koje EU stavlja pred Srbiju – vladavina prava, borba protiv korupcije, javne nabavke, medijsko zakonodavstvo, izborno zakonodavstvo – isti su oni koje ističu i građani, već devet meseci okupljeni u protestima širom zemlje. Reforme koje bi nas uskladile sa standardima EU upravo su one reforme koje traže i naši građani.

Posle 12 godina naprednjačke vlasti, Srbija ne samo da nije napredovala na putu ka EU, nego se u ključnim oblastima primetno udaljila od evropskih standarda - pre svega u pogledu vladavine prava, stabilnosti institucija, slobodnih i fer izbora i slobode medija. Međunarodne organizacije koje prate ove oblasti bez izuzetka ocenjuju da je u Srbiji došlo do značajnog pogoršanja na svim poljima.

Za to vreme, druge zemlje u regionu sprovodile su reforme i radile na procesu pristupanja EU. Kao rezultat, Evropska komisija očekuje da do kraja 2029. godine, odnosno do kraja mandata ovog sastava Komisije, nove članice postanu Albanija i Crna Gora. Srbija se u tim planovima ne pominje, iako je pre 12 godina bila prva na listi kandidata za članstvo u regionu.

Jasna Matić, internacionalna sekretarka GP Solidarnostu

Kakav je stav Solidarnosti prema usklađivanju spoljne politike Srbije sa EU, posebno po pitanju sankcija Rusiji?

Smatram da je za Srbiju neophodno i korisno da svoju spoljnu politiku uskladi sa politikom Evropske unije, uključujući i uvođenje sankcija Rusiji. Mala smo zemlja koja se već decenijama suočava sa nizom teških kriza, a današnji međunarodni poredak dodatno komplikuju dva velika, tragična i dugotrajna oružana sukoba - jedan na evropskom tlu, drugi na Bliskom istoku.

U takvim okolnostima presudno je imati pouzdanog i dobronamernog partnera na međunarodnoj sceni. Evropska unija za Srbiju jeste upravo takav partner: zajednica država koja u nama vidi deo svoje budućnosti i koja zato ima interes da ovde vladaju mir, demokratija i prosperitet.

Deluje da su odnosi Srbije sa velikim svetskim silama usmereni pre svega na očuvanje vlasti Aleksandra Vučića, često uz ustupke u pogledu resursa i drugih strateških interesa. Kako, po Vašem mišljenju, Srbija treba da oblikuje te odnose u skladu sa dugoročnim interesima države?

Za Srbiju je od suštinske važnosti da održava konstruktivne odnose sa ključnim globalnim partnerima. Ti odnosi, međutim, moraju biti vođeni interesima naših građana, uz nedvosmislenu posvećenost međunarodnom pravu, zaštiti ljudskih prava i poštovanju demokratskih principa.

Politika „četiri stuba“, po mom dubokom uverenju, nije optimalno rešenje za Srbiju. Naša zemlja nema kapacitete da se ravnopravno nosi sa najvećim svetskim silama i istovremeno dosledno štiti sopstvene interese. U međunarodnim odnosima nema ljubavi - postoje samo interesi. Otvaranjem svih vrata, omogućili smo da različiti akteri u Srbiji ostvaruju svoje ciljeve, dok su naši nacionalni interesi gurnuti u drugi plan.

U poslednjih dvanaest godina ti ciljevi neretko ostvarivani na štetu Srbije - ustupanjem prirodnih resursa mimo zakonom propisanih procedura, kršenjem propisa o javnim nabavkama, zaštiti životne sredine, bezbednosti na radu i pravima zaposlenih. Mnoge od tih odluka donošene su daleko od očiju javnosti, pod izgovorom državne ili poslovne tajne, a korist su imale firme bliske vlasti koje su u netržišnim uslovima ostvarivale enormne profite, uz otvoreno kršenje zakona.

Ponoviću: Srbiji je potreban pouzdan i dugoročno zainteresovan partner u međunarodnim odnosima. Taj partner, za nas, jeste Evropska unija.

Na koji način Srbija može i mora da gradi regionalnu saradnju i stabilnost na Balkanu?

Studentske i građanske proteste iskreno podržavaju građani iz regiona, prepoznajući u njima zajedničku borbu za slobodu, pravdu i dostojanstvo. I to ne čudi. Ipak nas povezuju kulturne matrice, porodične veze i, sa mnogima, zajednički jezik. Trgovinske veze su opstale uprkos svim turbulencijama i krizama, a kulturna saradnja, iako često vaninstitucionalna, i dalje živi.

Nažalost, stabilnost u regionu prečesto je talac trenutnih političkih interesa vladajućih elita i interesnih grupa. Trajna i istinska stabilnost na Zapadnom Balkanu može doći samo kroz antinacionalističku regionalnu politiku zasnovanu na istini, pomirenju i međusobnom priznanju stradanja svih naroda. To podrazumeva posvećenost i stalno promovisanje regionalnog dijaloga, uz odlučnu borbu protiv nacionalizma i etničke isključivosti.

Potrebno je jačati regionalnu saradnju na principima jednakosti, poštovanja ljudskih prava, ekonomske i kulturne povezanosti i slobode kretanja. Poseban značaj imaju zajednički obrazovni, kulturni i ekonomski programi, sa fokusom na lokalne zajednice, mlade i žene.

Zajedničke ekološke i infrastrukturne inicijative – čist vazduh, čista voda, očuvana priroda – dodatno će doprineti da Zapadni Balkan postane prostor saradnje i solidarnosti, a ne podela i granica.

Sve ovo daleko je lakše ostvariti u okvirima postojećih programa Evropske unije i uz njenu podršku.

Zašto ste odlučili da se priključite GP Solidarnost?

Oduvek sam videla Srbiju kao deo Evropske unije i želela da ostvari sve prednosti koje to članstvo donosi: garanciju mira, snažne demokratske institucije, socijalnu pravdu, slobodne medije i izbore, najviše standarde ljudskih prava i zaštite životne sredine.

Evropska unija je i jedinstven mehanizam za postizanje prosperiteta. Nove članice, bez izuzetka - neke brže, neke sporije - približavaju se nivou razvijenosti starih članica, a od tog napretka koristi imaju i najširi slojevi stanovništva koji se izdižu iz siromaštva.

U GP Solidarnost prepoznala sam istu tu želju i strateški prioritet da Srbija u najkraćem mogućem roku postane punopravna članica EU, ali i ljude koji su istomišljenici i dele iste vrednosti i viziju budućnosti naše zemlje. Moja odluka zasnovana je i na socijaldemokratskim načelima GP Solidarnost, koja se podudaraju sa mojim viđenjem budućnosti Srbije.

Očekujem da će GP Solidarnost uspeti da naš strateški prioritet, članstvo u EU, postane i prioritet cele Srbije, te da će se taj cilj u najkraćem roku ostvariti ulaskom naše zemlje u Evropsku uniju.

Priključi se...